Istorija Blizanca

Kao i drugi znakovi zodijaka, Blizanci nisu u istom položaju kao sazvežđe Blizanaca. U zodijaku sledi Bika i zauzima treće mesto od 30 stepeni zodijačkog kruga. Blizanci su promenljivi znak koji prethodi letu, i kao takav najavljuje promenu vladajućeg doba godine kada se proleće Bika završilo, a život na Zemlji uskoro se menja. Proleće umire i priprema se leto da bi se preuzeo početak Raka.

Reč “Blizanci” latinska je reč za blizance i jedna je od sazvežđa koja zapravo izgledaju kao što bi ime navelo. Prva poznata referenca na sazvežđe Blizanaca bila je u Aristotelovoj Meteorologici, preko 300 godina pre nove ere. Spominje da je u Blizancima posmatrao okultnu zvezdu i govori o posmatranju Jupitera zajedno sa njim. U vavilonskoj astronomiji ove zvezde su bile poznate kao veliki blizanci i smatrane su manjim bogovima – Meshlamtaea (Ona koja je proizašla iz podzemlja) i Lugalira (Moćni Kralj).

Ovo sazvežđe se nalazi između Bika na zapadu i Raka na istoku. Posebno je po tome što Blizanci iz grčke mitologije nisu predstavljali samo sazvežđa, već stvarne zvezde koje obeležavaju glave blizanaca u njemu. Poluk je najsjajnija zvezda u Blizancima i to je džinovska zvezda narandžaste boje, a Kastor je druga najsjajnija zvezda u ovom sazvežđu, a to je seksipilni zvezdasti sistem koji se kao plavo-bela zvezda pojavljuje bez očiju.

Mit o Blizancima je mit o Kastoru i Poluku, sinovima Zevsa i Lede. Leda je bila supruga Tindareusa, kralja Sparte. Jedna od verzija ovog mita kaže da je Leda zavela ili silovala Zevsa prerušenog u labuda, iste večeri kada je delila krevet sa suprugom. Kao rezultat toga, izvadila je dva jaja iz kojih se rodilo četvoro dece, smrtno i besmrtno jer imaju različite očeve, a među njima i Kastor i Poluk.

Kastor je bio smrtni brat blizanac, a Poluk je bio besmrtan. Nikada se nisu mnogo borili i voleli. Poluk je bio poznat po bokserskim veštinama, a Kastor kao konjski ukrotitelj. Braća su se nadala da će oženiti dve žene, koje su već bile zaručene za dva njhova rođaka. To je dovelo do porodične osvete i jedan od rođaka je usled toga smrtno ranio Kastora. Zevs je odabrao Poluka – da svaki dan provede kao besmrtnik na planini Olimp među bogovima, ili da polovinu svje besmrtnosti podari svom bratu Kastoru. Odlučio se za ovo drugo, a blizanci su delili život i smrt, provodeći zajedno dan na Olimpu, a praćen danom u podzemlju Hada.

Druga priča povezana je sa rođenjem blizanaca, u kojima oni zaista nisu bili Ledini sinovi. Po ovoj verziji mita, Zevs se zaljubio u Nemesis, koji je bio duh božanske odmazde nad onima koji podležu harizmi (aroganciji pred bogovima). Predstavljala je neizbežnost sudbine onima koji su bili bezbožni i zli. Zevs ju je počeo juriti, glumeći snažnu privlačnost koju je osećao, a ona je počela menjati oblike kako bi ga izbegla. Kad se preobrazila u gusku, Zevs ju je pronašao, postao i sam labud i strastveno se pario s njom. Kao rezultat toga, izlegla su se dva jajeta, koje je Leda pronašla u močvari i ona je tvrdila da su njena.

Ovaj mit nas podseća na iskrenu bratsku ljubav i može se manifestovati ljubavlju prema bratu ili prijateljstvom koje je toliko blisko da se oseća kao bratstvo. U njemu se govori o dvoje ljudi koji ne brinu o svojim različitostima i spremni su učiniti bilo šta jedni za druge. Mogli bi imati problema sa ženama koje već imaju muškarca u svom životu, i sigurno možemo videti sliku dva muškarca koji se bore protiv žene. Ako jedan od njih bude teško povređen, za očekivati je da će drugi dati bilo šta da mu pomogne. Znak i sazvežđe Blizanca predstavljaju vezu neba i podzemlja i mogu predstavljati nečije iskustvo smrti u blizini ili bilo kakav intenzivan kontakt sa smrću.

Iza glavne priče stoji lice Zevsa koje prikazuje oca koji se predstavio kao nešto što on nije, samo da bi zaveo njihovu majku. U zaista izazovnom položaju možemo čak videti braću rođenu od silovanja ili usvojenu decu koju je majka ostavila (u močvari). Druga verzija mita govori nam o prevazilaženju neizbežnog. Želja za pobedom o neizbežnosti gotovo je uvek prisutna u znaku Blizanca.