Istorija Strelca

Znak Strelca umire ne podudarajući se sa sazvežđem Strelca. U zodijaku je ovo znak koji zauzima deveto mesto od 30 stepeni zodijačkog kruga. To je promenljivi znak koji predstavlja promenu godišnjih doba od jeseni do zime. To je takođe znak koji dolazi posle Škorpije, koji predstavlja sve što dolazi nakon ciklusa života koji je završio. Na neki način to ga povezuje s nebom i postavlja naše posete Dušama nakon što nestane naše fizičko telo.

Sazvežđe Strelca je u drevnoj Vaviloniji identifikovano kao bog Nergala, stvorenje nalik kentauru koji je pucao strelom iz pramca. Ovo božanstvo je često prikazivano sa krilima i dve glave, ljudskom i glavom panterom. To dobro govori o dve prirode Strelca – jednoj animalističkoj i jednoj ljudskoj, a ova podela znaka, sazvežđa i priče povezane sa njima nešto je što nije vekovima nestajalo. Kasnije je bio povezan sa Kironom i kentaurima, predstavljenim konjem sa ljudskim torzoom i glavom, ponovo ukazujući na vezu animalističke i ljudske prirode.

Bilo je to jedno od 48 sazvežđa koja je naveo astronom Ptolemej iz II veka. Naziv sazvežđa je latinski za „strelca“. Njegovo sumersko ime bilo je „Pabilsag“ i sastojalo se od dve reči – Pabil, što znači „stariji rodbinski rod“ i Sag, što znači „poglavar, glava“. Drugim rečima, to je prevedeno kao “deda” ili “glavni predak”, simbolično predstavljajući trenutak kada su se ljudi okrenuli od životinja ka svesnim bićima. Sazvežđe Strelca je puno zvezda, grozdova i magle, jer se u njemu nalazi središte naše galaksije. Trenutni položaj centra Mlečnog puta još je uvek u znaku Strelca, na njegovom 27. stepenu

Strela ovog sazvežđa pokazuje prema zvezdi Antares, “srcu Škorpiona”, govoreći o potrebi promene I smeru života – ka smrti.

Postoji dilema kada je u pitanju mit o ovom sazvežđu. Po jednom tumačenju, Strelac je kentaur koji puca strelom, ali sazvežđe ne pokazuje stvorenje sa četiri noge. Zbog toga se na njega gleda kao na Krotusa, Paninog sin, ili kao Kiron, sin Saturna.

Grci su zaslužili Krotusa za pronalazak streličarstva. Smatran je velikim lovcem i još boljim muzičarem, odgajao je i živeo sa Muzama. Zbog njegovog talenta za muziku, Muze su tražile da ga Zevs postavi na nebo. Tada mu je Zevs dao dva konjska stopala, rep i luk sa strelom zbog njegovih streličarskih veština. Njegova muzika je inspirisala Muze da mu aplaudiraju, a to je bilo mitološko objašnjenje kako je nastao aplauz.

Kiron je, sa druge strane, prvi astrolog i jedini kentaur koji se nije predavao svojim animalističkim tendencijama. Bio je učitelj i iscelitelj, koji je takođe bio besmrtan i teško povređen od svog prijatelja Herkula. Herkul je progonio druge kentaure koji su krali njegovo vino i pucali u njih otrovnim strelama. Greškom je upucao Kirona u bedro, nanevši mu neizlečivu ranu. Kironova bol bila je nepodnošljiva i molio je Zevsa da svoju besmrtnost da Prometeju, da zauzme njegovo mesto u Podzemlju. U želji da konačno umre i prestane osećati bol, Kiron je odustao od besmrtnosti i spasio nečiji život.

Glavni koncept znaka Strelca je ljudska potreba da se prevaziđe animalistički nagon i da više teže ka ljudskim. To uključuje učenje, podučavanje, isceljenje i putovanje, proširiti nečiju Dušu kako bismo se izdvojili od prvobitnih sila koje nas opterećuju. Čitav znak je podeljen na dve polovine, jedna pripada životinjama, a druga pripada ljudskom umu. Strelac predstavlja sve, od lova, oružja i progona, do isceljenja, učenja, božanskog duha i fokusiranosti na učenje teologije ili filozofije.

Najjači uticaj mita o Kironu pokazuje slučajna izdaja prijatelja i rane koje ne mogu zaceliti, dok se najintenzivnija potreba daje pojedincu kroz spremnost da svoj život pruži nekome ko pati, iz potrebe da se oslobode svojih boli. Iz određene tačke, ovo je pobednička situacija u kojoj čovek uspe da umre, ili metaforički napravi duboku promenu, samo da nekome nesebično pomogne, spašavajući život. Ovo objašnjava tendenciju svakog Strelca da daje I spašava one oko sebe.